РУСКА КОСТУРНИЦА
Руску костурницу на Новом гробљу у Београду подигао је Одбор за подизање Руске костурнице, а иницијативу за њено подизање покренуло је Удружење бивших активних царских руских официра и осталих војних обвезника (Риуско народно ополченије) на челу са пуковником, касније генералом Михаилом Ф. Скородумовим. Општина београдска је уступила земљиште у близини Иверске капеле, а у апелу за сакупљање добровољних прилога позвана су сва хуманитарно-културна и просветна друштва да пошаљу прилоге у вредности једног великог камена. Краљ Александар је приликом освећења темеља Руске костурнице 19 јула 1934. године дао новчану помоћ преко свог изасланика, а Краљица Марија је дала још пет хиљада динара за њено довршење.
Посмртни остаци 387 руских војника погинулих у Првом светском рату положени су у костурницу на дан њеног освећења, 24. маја 1935. године. Освећење споменика обављено је 12. јануара 1936. године у присуству патријарха Варнаве.
Саграђена са комеморативном наменом, спомен – костурница Руске славе, изведена је по нацртима Романа Верховског који је и аутор свих скулптурских мотива. Споменик је израђен у сивом камену са стаблом у облику артиљеријског пушчаног зрна, на чијем врху је постављена симболична фигура арханђела Михаила једном руком ослоњеног на метални православни крст – мач, док у другој, испруженој руци држи покидане ланце, симбол победе. На средину стабла споменика утиснут је руски царски грб. Наглашена религиозна симболика скулптуралног дела Руске костурнице била је великим делом подстакнута политичким променама у Русији након Октобарске револуције пред којом су иницијатори подизања споменика и пројектант напустили земљу. Универзалне симболике победе добра над злом односи се на победу над непријатељем у рату, али и оним пред којим су слободу нашли у изгнанству. Ова грађевина представља синтезу руско-православних уметничких традиција и арт декоа.
По последњим подацима број сахрањених у Руској костурници је 594, иако се сматра да тај број није коначан.
Део Ђ