АУСТРОУГАРСКО ВОЈНО
ГРОБЉЕ

У време аустро-угарске окупације Србије, током Првог светског рата, Војни генерални гуверман са седиштем у Београду је за потребе сахрањивања војника преминулих у београдским резервним војним болницама, одредио ливаду поред североисточног дела цивилног, Новог гробља. По налогу Генералног војног гувермана, у септембру 1918 године постављени су дрвени крстови на којима су била урезана имена војника, док је 27 официра добило обележја од белог камена. Аустроугарске војне парцеле формиране у Првом светском рату заузимале су шири простор данашњег Аустро-угарског војног гробља. Прва концентрација и обнова аустро-угарског војног гробља извршена је 1924-1926. године. Обновљено и концентрисано, на мањем простору, Аустро-угарско војно гробље је свечано отворено 18  децембра 1926, у присуству представника аустријске, мађарске и немачке амбасаде, те делегације града Београда. Друга концетрација, којом је гробље сведено на данашњу површину, извршена је 1931. године. Пошто је већи део терена на којем се простирало Аустро-угарско гробље, по раније склопљеном споразуму, угарско посланство вратило Одељењу за гробља града Београда, Општина града Београда је између 1932. и 1933. године подигла масивну ограду око гробља.. Поред ограде војног гробља, посебну естетску димензију овом простору даје уметнички обликована капела на чијем средишњем делу се налазе два рељефа, рад Петра Гиндерта. Иза капеле изграђена је колонада са стубовима и ступцима, а испред капеле са леве и десне стране израђени су надгробници са натписима «Непознат војник». 

На гробљу је сахрањено 260 аустро–угарских војника погинулих у борбама око Београда и 460 aустро-угарских војника умрлих у ратном заробљеништву током 1914. и 1915. године На левој страни од капеле постављен је споменик 68. пешадијском пуку округа Јан-кус, који је први имао жртве у Првом светском рату. На гробљу је сахрањен и Балог Други Иштван, пешадинац 68. пука који је код железничког моста на Сави, борећи се на страни централних сила први изгубио живот. Аустроугарско војно гробље у Београду утврђено је за споменик културе и евидентирано у Централном регистру непокретних културних добара под редним бројем СК 785.